Trun smo i tren

Умор

Коментари

1. Prelepa, kao i sve ostale.

   Da li je i ona S- (unc)-u namenjena?

   Аутор Kosta — 11 Ð�Ð 2012, 23:02

2. :-))))
   Вероватно. Тих година сам само у С(-унце) гледала, било оно на видику или не.
   Какви санрајзери и слични који сада, са толиким закашњењем, пропагирају ту активност! Ја сам била пионир!!!;-)))
   Хвала, Коста.:-)

   Аутор trunsmoitren — 11 Ð�Ð 2012, 23:18

3. Sunce li mu njegovo poljubim, pa on je slep kod ociju ako se do sada nije prepoznao.

   Mozda on prevelike svetlosti samo sebi ogranicava vid.

   Аутор Kosta — 11 Ð�Ð 2012, 23:19

4. Одговор који се тиче светлости - тачан је.
   Није сунце криво што, због изобилног сјаја, и себе заслепљује/(читај: себи ограничава вид). :-)
   http://www.youtube.com/watch?v=Yl-vYsph9Ik

   Аутор trunsmoitren — 11 Ð�Ð 2012, 23:49

5. Zaslepljuje!!! Te reci nisam mogao da se setim, a hteo sam da je upotrebim.
   Prokleta je Amerika, i zlato sto S`jaaaaaaaa

   Аутор Kosta — 11 Ð�Ð 2012, 23:52

6. Ту је, није се изгубила, а није било тешко ни доћи до ње.:-)
   А оно што изгледа изгубљено - никад није изгубљено потпуно, уколико га се не одрекнемо, али мислим да то знаш...

   Аутор trunsmoitren — 12 Ð�Ð 2012, 00:01

7. Jako lepa pesma!

   ps:ne znam,jesam li ikad bila kadra da osetim tu svu ljubav?
   "Svetaca"na ovoj zemlji mnogo,i mnogi tvrde da jesu davali puno.A,ja, kazem, da nisam i ne tvrdim da jesam!
   Sad vise tezim ka nekoj drugoj ljubavi!Odavde do onog tamo gde nema vidika!
   pozdrav

   Аутор lora1 — 12 Ð�Ð 2012, 12:37

8. Леп неки умор, пожелео би човек да му се што пре препусти и да никада не прође.

   Коментари попут Лориног се ретко срећу, нажалост.

   " "Svetaca"na ovoj zemlji mnogo,i mnogi tvrde da jesu davali puno. A,ja, kazem, da nisam i ne tvrdim da jesam!
   Sad vise tezim ka nekoj drugoj ljubavi!Odavde do onog tamo gde nema vidika! "

   Предлажем да овај буде читав један пост (текст).

   Аутор Јанакис — 13 Ð�Ð 2012, 11:07

9. Лора1, све то зависи од нашег пређашњег искуства и од конкретног "објекта" наше љубави (мада мислим да је ово друго фактор број један). Једноставно, постоје они које волимо са неком резервом, макар минималном, и они које можемо волети другачије.
   Баш сам пре три дана чула причу једне мени драге девојке која је четири године безрезервно волела једног младића (живећи са њим у истом стану, окренувши леђа родитељима који још ништа друго осим љубави нису дали). Дечко је такорећи преко ноћи нестао, након чега је она на Фејсу случајно открила да је отишао на други крај света. Пишем о овоме јер је свеже, иако знамо да има безброј примера за сличне приче свуда око нас.
   Сигурна сам да ће јој неко надокнадити и залечити ране, јер је то заслужила, али ми је жао што је то морала да доживи ...А свако од нас је доживео бол на том пољу и, после извесног времена питао се да ли је могао више да воли или не.
   Баш сам ових дана размишљала о томе и сама и закључила да сам у различитим периодима свог живота на различите начине волела неке људе, и да је све то људски. Да сам могла и умела другачије, вероватно бих то учинила, али свако чини оно што у датим приликама може. Накнадна памет, кајање или величање није ни од какве користи, јер репризе нема.
   А та друга љубав о којој пишеш јесте једина којој време не може ништа.:-)

   Аутор trunsmoitren — 13 Ð�Ð 2012, 14:34

10. Јанакисе, и мени се учинило да је такав умор прилично леп и да га треба прижељкивати, највише због тога што су нада и сласт његови саставни делови.
    Штета што је страх од остварења жеља главна препрека на путу до те врсте жељеног умора.
    Ако се твој предлог односи на писање поста на тему коју је задала Лора1, предлог ми се допада, само што се двоумим јер не знам да ли сам у стању да напишем пост на ту тему, пошто је то једна од тема о којој све мање размишљам, баш зато што сматрам да сви волимо онако како умемо, у зависности од тога ко је поред нас и на каква нас дела/недела подстиче. Понекад знамо да можемо више, али то не чинимо ни тада кад знамо. Време покаже зашто је то било тако, јер је можда наша интуиција предосетила да није све онако како нам се тад чини.

    Аутор trunsmoitren — 13 Ð�Ð 2012, 14:47

11. Не, нисам имао намеру да предлажем тему јер се ни сам не сналазим у писању на задате теме, већ део Лориног коментара који сам издвојио толико тога говори да сматрам да може бити и да треба да буде један посебан пост. Мислим да је у те четири реченице рекла толико тога о љубави, скромности и људима да би било беспотребно било шта додавати. Не знам да ли Лора1 објављује и има ли свој блог, уколико нема врло радо ћу њене мисли објавити на мом блогу уз њено одобрење, наравно.

    Аутор Јанакис — 13 Ð�Ð 2012, 20:24

12. Мени је то што је она написала инспиративно и провокативно, као што сам наговестила, па ћу још размислити желим ли да дам своје опширније образложење или не.
    Претпостављам да се Лора1 неће љутити уколико одлучиш да је цитираш. :-)

    Аутор trunsmoitren — 14 Ð�Ð 2012, 01:26

Додај коментар