Trun smo i tren

Одлазак

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 14:56

Срце, киша 

(Слика са интернета) 

 

Оде

и претвори се у вечност.

 

Срце ти се распрсне у парампарчад,

иако те заварава да и даље куца.

Земља отвори своја недра

и испуцалим, храпавим длановима

прихвати још једно тело,

а ти наставиш да корачаш

и грлиш оне који су преостали,

све тише, тише.

 

Коме да кажеш да не знаш

како да заборавиш

и да се ниси нагледао

једне непоновљиве лепоте? 

Сви су некога изгубили.

 

Говориш,

а знаш да су изговорене речи

само празне шкољке -

бисери су дубоко у теби.

 

Наставиш да гледаш

у то непостојеће, бистро око,

да милујеш ту непостојећу, драгу главу

и љубиш те хладне дланове,

певајући у себи камену успаванку.

 

И чини ти се и даље да ће ти,

чим отвориш врата,

кренути у сусрет,

а знаш:

 

можете се опет срести

само кад и ти одеш

и претвориш се

у нечију вечност.

 

Виолета Милићевић


Powered by blog.rs