Trun smo i tren

Ернесто Кортазар, Бетовенова тишина

Музика је... — Аутор trunsmoitren @ 22:08
Једна композиција које бих могла да слушам до вечности и назад - Кортазарова  "Бетовенова тишина"
Чујте и почујте! 

Братислава: легенде и митови, статуе и кипови (4)

Процес — Аутор trunsmoitren @ 20:34

http://www.dodaj.rs/f/2X/6Z/k67hHoJ/b-bratislavski-orao-res.jpg 

Братислава нам је била два пута успут: први пут, кад смо из Мађарске ишли ка Прагу, и кад је остала по страни, и други пут, кад смо смо се враћали из Карлових Вари, и кад смо видели њене најважније знаменитости.

Кадa смо се искрцали из аутобуса да бисмо разгледали град, приметила сам, десно од аутобуса – Дунав. У стопу нас је пратио, где год смо кренули, само што је некада показивао да је ту, као тада, а некада се вешто скривао где год је знао и умео.

Дунав је, заправо, велико дете, схватила сам, јер деца воле да се играју до бесвести, а да им игра никад не досади.

http://www.dodaj.rs/f/4/P6/Dh5XhfG/narodno-pozoriste.jpg

Народно позориште 

Прво чега се сећам је зграда Народног позоришта (Словенске народне свадло), коју су пројектовали бечки архитекти Фелмер и Хелмер, чији се „потпис“ види и у Прагу и у Карловим Варима, јер су у питању зграде у облику брода окренутог наопако.

Испред зграде Народног позоришта налази се фонтана на којој је приказан велики орао како носи Ганимеда. Прича о Ганимеду потиче из грчке митологије и веома је занимљива:

„Ганимед је био је син Троса, оснивача Троје, и Калироје. Сматрали су га најлепшим смртником. Име „Ганимед“ у преводу значи „радост у зрелости.

Ганимед је проводио детињство у Фригији, на брду Идa, где је чувао овце, учио, плесао и играо, а како је био изузетно леп, по мишљењу многих људи, а и самих богова, био је најлепши дечак на свету, запазио га је и бог Зевс и одмах се заљубио у њега.

Зевс је послао је орла, своју свету птицу, да доведе Ганимеда на Олимп. Многи верују да се сам Зевс претворио у орла и однео га на Олимп.

На Олимпу, Ганимед је заменио Хебу, богињу вечне младости, и постао уместо ње виноточа богова на Олимпу. Сви богови су се, због Ганимедовог доласка на Олимп, радовали, али је богиња Хера била та која га је презирала и била веома љута на њега. Многи су тврдили да је Ганимед био један од разлога зашто је она у Тројанскоме рату била против Тројанаца.

После отмице, Ганимедов је отац туговао за својим сином, а Зевс је, сазнавши за то, наредио Хермесу да му одведе на поклон два коња који су били тако брзи да су по води могли трчати. Хермес је, подаривши коње, уверио Троса да му је син постао бесмртан и да точи вино боговима са Олимпа, да нема шта више да се брине и да престане да жали сина.

Зевс је поставио Ганимеда као сазвежђе Водолија (Aquarius) које је блиско повезано са сазвежђем Орла (Aquila).

Ганимед је, касније постао симбол плодности, дух реке Нил, симбол хомосексуалне љубави. По Ганимеду је назван и Јупитеров природни сателит - Ганимед.

http://www.dodaj.rs/f/2h/v7/AOMzD1H/rolandova-fontanares.jpg
Роландова фонтана

Шетња братиславским улицама заправо је била један брзоход, а највише смо се задржали на Главном тргу (Hlavné námestie), на коме се налази и Роландова фонтана (коју називају и Максимилијановом фонтаном), изграђена 1572. године, након крунисања Максимилијана Другог Хабзбуршког за мађарског краља.

Том приликом је један део Братиславе страдао у пожару који је изазвао велики ватромет којим се окончало Максимилијаново крунисање.

Назив „Роландова“, заправо је настао у 19. веку, када су овог краља почели да упоређују са Роландом, витезом и заштитником Братиславе (као што је заштитник Прага свети Вацлав, па се по њему тамошњи главни трг назива Вацлавские намјести).

Легенда каже да се кип који се налази на врху те фонтане окреће на супротну страну (по једнима: на сваких сто година, а по другима сваке Нове године) како би  одао почаст јунацима који су у прошлости бранили град.

На тргу се налази и много ресторана и кафеа, кажу – у бечком стилу, са одличним колачима и кафом, али је општепознато да ја спадам у туристе којима су гладније очи него стомак, тако да сам наставила свој „ лет“ не бих ли што више тога видела, сликала и упамтила.

Lepi Naci
Лепи Наци

http://www.dodaj.rs/f/2z/KV/31z2DwEp/austrougarski-strazar.jpg 

Аустроугарски војник на стражи

Francuski-vojnik.jpg
Наполеонов војник 

http://www.dodaj.rs/f/1G/xL/373bPJdY/cumil-res.jpg 

Ћумил 

Братиславу називају, с правом, и градом кипова, јер има много кипова који симболизују људске особине или занимања.

Сликала сам Ћумила (фигуру чији је назив још и „ Човек који ради“), Shoner Naci -ja (најпре сам мислила да је то Фред Астер, који као да је тог тренутка подигао шешир да би поздравио присутну публику, а касније сам открила да је тај Лепи Наци заправо био угледан и углађени братиславски господин кога су  суграђани овековечили тако углађеног), француског војника наслоњеног на клупу, како будно прати дешавања у центру Братиславе, аустроугарског војника на вечној стражи,  као и папараца. 

http://www.dodaj.rs/f/3e/IB/31e4Orkz/paparaco-i-ja.jpg 
Папарацо у акцији

Поред наведених и виђених и сама сам се сликала јер је изазов био превелик а њихове бронзане фигуре тако инспиративне да сам одлучила да и ја, која не љубим превише себе на сликама, не пропустим прилику да се бар на тренутак „дружим“ са њима и да тај тренутак овековечим.

http://www.dodaj.rs/f/3f/rL/4CjECKUj/haluski.jpg

Такође нисам пропустила прилику да пробам словачки специјалитет који нам је препоручио водич – халушке (халушки) са сланиницом. Халушке су заправо њоки преливени топљеним сиром и сланиницом сецканом на коцкице. О њима ћу рећи само: ммммммм хмхмхмхм мммммм, а ви их пробајте кад вас пут нанесе у Братиславу па ћемо видети хоћете ли имати неки другачији коментар.

Виолета Милићевић 


Град са Лавом у Имену (3)

Процес — Аутор trunsmoitren @ 09:54

bratisl-spomenik 

Никад ме ништа није вукло у Словачку, иако признајем да ме је оно „слов“ у њеном имену мало голицало, јер упућује на неке јаке речи  као што су : словити, благословити, празнословити, насловити, а то свакако опет указује на потребу за (до)говором, одувек присутном у људима.

Словачка је створена 1. јануара 1993. године, када су се састали тадашњи чехословачки председник, Вацлав Хавел, и још неки политичари  и споразумно, без ратова, договорили се о разлазу: 1/3 територије Чехословачке припала је Словачкој, а 2/3 Чешкој. И мирна Бачка!И тачка.:-)

Овом земљом доминирају равнице, иако су на истоку Карпати који се настављају у Ниске и Високе Татре, познате по развијеном зимском туризму.

Подаци говоре и да је 41% словачке територије под шумама, што указује на јаку дрвну индустрију.

Становништво је углавном младо, природни прираштај се увећава (за разлику од ситуације у Мађарској и код нас), а захваљујући високом степену образовања и солидној економској основи, ова земља је једна од земаља са добрим изгледима у Европској унији, чији је члан од 2004. године.

Братислава, највећи град у Словачкој, једини је главни град на свету који се налази нa тромеђи држава: Аустрије, Мађарске и Словачке.

До 1919. године, када је тако названа, Братислава је неколико пута мењала име. Старо име је Пожари, Прешпорок (Пресбурн), као и Претислав , мађарски Poszony, у латинским изворима Bosonium i Posonium, иако се први пут у аналима спомиње 907. године као Brezalauspurch, што, кажу, потиче од имена једног словенског владара. На српском се некада звала Пожун.

Историја тврди да су на простору данашње Братиславе најпре живела келтска племена. После су дошли Римљани, Германи, па Словени, у седмом веку, кад су основали Велику Моравску, нама познату из мисије солунске  браће, Ћирила и Методија, који су у тим крајевима проповедали хришћанство на словенском језику, заснованом на говору македонских Словена из околине Солуна.

Историјски извори говоре да је крајем деветог века у близини данашњег дворца постојало словенско утврђење са великом црквом и гробљем.

Дакле, историја је на овим просторима била врло бурна, нарочито од X-XXI века. У петнаестом веку настало је прво утврђење на брду, а после и град.

По једној легенди, владари и витезови нису могли да одлуче како да изгледа утврђење, а у једном тренутку неко од њих је ударио једну столицу која се окренула тако да су јој све четири ноге биле увис, те су то схватили као знак, и саградили утврђење које подсећа на такву столицу, са своје четири куле које га надвисују. 

Братислава је најпре била у саставу Аустроугарске монархије (од 1563 до 1746. била је престоница  Угарске). После битке на Мохачу, 1526. године, када су Турци потукли Угаре, угарска круна се налазила на територији данашње Словачке, и многи угарски краљеви крунисани су у цркви Светог Мартина (десет краљева, осам њихових жена, краљица, и једна краљица - владарка, Марија Терезија, ујединитељка Хабзбуршке монархије, 1741. године), јер је од 1536. године Братислава била престоница целог царства.

http://www.dodaj.rs/f/2h/j5/yDuouaK/crkva-sv-martina.jpg

(Црква Светог Мартина у Братислави) 

У овој цркви, код олтара, налази се један сребрни ковчег где су похрањени посмртни остаци александријског патријарха светог Јована Елемозинског, као и остаци Емериха фон Естерхазија, естергомског архиепископа.

Црква Светог Мартина је место на коме су се одвијали неки важни музички догађаји: године 1834. овде је изведен Моцартов Реквијем, а 1835. Бетовенова Missa solemnis.Франц Лист је1840. године ту дириговао оркестром, а 1884. године излазио је на бис са својом Мисом компонованом за церемонију крунисања.

Када је 1741. године Марија Терезија дошла у Пресбург да затражи војну помоћ од угарске властеле, сусрет завршио повицима:“Vitam et saguinem pro regina nostra!” (Живот и крв за нашу краљицу)

http://www.dodaj.rs/f/3J/H1/coAXRk5/marija-terezija-u-pozunu.jpg

(Споменик Марији Терезији у Братислави) 

Први аустороугарски краљ крунисан је 1563. у Братислави, у Катедрали светог Мартина.Занимљиво је да се од 1765. године на врху звоника ове цркве, на платформи 2х2 м, налази позлаћена круна светог Стефана, тешка око триста килограма, за коју је утрошено око осам килограма злата.

У време Марије Терезије Братислава је доживела процват, јер је она обновила зидине тврђаве, увела обавезно школовање и многе друге реформе, али је Јосиф Други напустио ту тврђаву са својом свитом и преселио се у Будим, па у Беч, где је пренео и краљевску круну.

Братиславу није заобишао ни Наполеон. Наиме, 26. децембра 1805. године, после битке код Аустерлица (данас у Чешкој, у Славкову), закључен је Пресбуршки мир, у Сали огледала у Надбискупској палати .

Једна од париских улица, недалеко од Јелисејских поља, названа је и Пресбуршка улица (Rue de Presburg). 

Међутим, Французи нису мировали нити су испоштовали договор о миру – вратили су се 1809. године, запалили град и освојили га.

http://www.dodaj.rs/f/p/nG/67vWExz/presburski-mirres.jpg 

(Пресбуршки мир, Братислава, Надбискупски двор) 

Године 1919, када је град добио садашње име, припојен је новоствореној Чехословачкој држави.

У Википедији пише и ово:„ За време рата Братиславу су бомбардовали савезници, окупирали Немци1944, и на крају ослободили Совјети, 4. априла 1945. године.“ .

Падом комунистичког режима,1989. године, ова земља је ослобођена својих ослободилаца, а Братислава је од 1993. постала престоница Словачке. 


Powered by blog.rs