Trun smo i tren

Молите ли се каткад за мене

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 21:58
Молите ли се

Рамзесова палата парфема (9. део)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 16:43

кутија

- Посетићемо и фабрику парфема - рекао нам је водич. - Заправо, реч је о есенцијама које од Египћана купују сви велики светски произвођачи, а онда их продају под разним именима као што су: Шанел, Версаће, Бос, Карера, Шалимар... Од тих есенција се праве, разблаживањем или миксовањем, сви парфеми које купујете по свету. Само реците продавцу који парфем желите, и он ће вам донети његову есенцију.

Пут до мануфактуре парфема у Каиру водио је кроз густо насељени део града, једнако прљав и прометан као и остали делови кроз које смо прошли. Ни трага од ексклузиве.

Зато сам се, ваљда, и изненадила кад сам на натпису видела податке о власнику: Гамал ал Фајед.

- То мора да је рођак оног Ал Фаједа – рекох Зверчици која, кад поменух Додија, одмах направи тужан израз лица јер је осетљива на приче о несрећним принцезама, нарочито на трагичан крај једне од њих, у једном париском тунелу у коме је страдала заједно са својом последњом љубављу, богатим египатским плејбојем (како су тада писале новине).

При уласку у продавницу, ексклузивну али са домаћинском атмосфером, готово да нас је ошамутио пријатан мирис парфема.  Каква разлика у односу на „мирисе“ каирских улица!

Дочекали су нас љубазни домаћини: насмејана промотерка и неколико њених помоћника и помоћница.

Најпре нам је понудила каркаде[1] и кафу, након чега су се пред нама створиле насмејане девојке са тим мирисним ужицима на послужавницима.

Рекла нам је да је власник радње веома цењен у свету и да има свој ланац продавница у Лондону и другим европским градовима, а онда је говорила о самој радњи и о квалитету парфема који се ту продају.

Указала нам је на разлику између есенција (које изгледају као уље, али се растварају у води), и уљаних парфема (чије уље остаје на површини воде), а онда је акценат ставила на постојаност тих парфема (могу да трају и по 48 сати).

Пажљиво сам је слушала, али ми је поглед непрестано скакутао од ње до ормара постављених свуда унаоколо, како бих уживала у бојама, облицима и лепоти бочица разних величина, флакончића у које су се парфеми сипали (у зависности од тога који купац жели). Били су тако лепи, крхки, од танушног стакла за које ми се чинило да би га лако здробио мало јачи стисак руке, иако нам је продавачица рекла да је то стакло врло квалитетно и јако.

Узгред, негде сам прочитала да је стакло, када је тек почело да се обрађује у старом Египту, било вредније од драгог камења, те су из тог разлога прављени разни украси од тог тада драгоценог материјала.

Док сам гледала бочице које су ме очаравале својим бојама и чудесним облицима, чинило ми се да разумем зашто је то тако.

Речено нам је да је Клеопатра користила три капи парфема који је стављала на лице и врат формирајући облик пирамиде: једну кап парфема ставила би насред чела, а друге две испод десног и левог ува.

- И то је било довољно да постане и остане  неодољива - помислих уз осмех, и обећах себи да ћу првом приликом испробати ту „технику“.

Потом су нам понудили неколико типично египатских парфема: са мирисом лотоса[2], јасмина и сандаловог дрвета, а онда и оне који имају терапеутско дејство – за инхалацију или масажу.

Девојке и младићи су нам прилазили и најпре свима ставили по једну мирисну ноту на исто место (онде где опипавамо пулс, или на прегибу руке или где бисмо након тога пожелели) нудећи нам „ Secret of the desert, “Sandalwood”, “Frankincense

Све је ту било налик на извесни ритуал у славу чула, чула мириса пре свега.

Постојбина парфема пред нас је износила своје мирисно изобиље и мирисом преносила нашим чулима причу о својој прошлости:

На древним египатским гробницама, хијероглифима је исписана прича о првом облику парфема и његовом значају у животима Египћана. 

Познато је да је краљица Хатшепсут, једна од најчувенијих у историји ове цивилизације, слала читаве експедиције у потрази за тамјаном и другим вредним мирисним биљкама. Приче с таквих путовања забележене су на зидовима пирамида њој у част. У њеном храму постојала је ботаничка башта у којој се узгајао тамјан чије су младице доношене с чувених експедиција. Зарезивањем коре тамјана добијала се смола која се такође назива тамјан.

Пре златног доба Египта, парфеми су се користили искључиво у верским обредима, у част богова и фараона. Убрзо су тамјан и остале ароматичне биљке постале доступне многим Египћанима, па је грађанима било наређено да парфем користе у козметичке сврхе, и то једном недељно.

Претече луксузних купатила Грка и Римљана јављају се управо у Египту.

Египћани су тела утапали у воду с ароматичним уљима, што им је помагало да заштите кожу од јаких сунчевих зрака. Купање у мирисној води, некад и до три пута дневно, доносило им је и задовољство па су парфеме свуда носили са собом.

Мириси су се остављали и у гробницама да би покојнику кожа била свиленкаста у загробном животу. Том гесту је покриће поимање Египћана о животу после смрти. Они су, наиме, веровали да је душа везана за небо и да ће преци помоћу мириса моћи да прате њен траг. Парфеми су коришћени и у процесу балсамовања. У Египту су осмишљене мирисне ноте за различите делове тела и прве мирисне креме.

Клеопатра, чувена египатска владарка, веровала је у моћ мириса. Како историја сведочи, на броду Марка Антонија, на којем је била гошћа, једра су била парфемисана.

Просторије у којима је боравила Нефертити, једна од три египатске владарке чувене по својој лепоти (друге две су Хатшепсут и Клеопатра), биле су испуњене мирисом смирне, врсте смоле. Поседовање слатког мирисног биља био је доказ богатства.»

парфеми 

Седели смо као добри ђаци у учионици, мирно и послушно, гледајући пред собом насмејана лица и руке које су држале боце од дебелог стакла испуњене сјајном густом течношћу у разним нијансама жуте. Њихови мирисни чепови додиривали су нам кожу и остављали на њој влажан, сјајан траг који смо осећали и пре него што бисмо сасвим приближили носу тај део руке.  

Они који су пробали више од три парфема узимали би са сточића испред нас, сточића начичканих  бочицама разних боја и облика, шољицу са зрнима кафе, јер нам је речено да нос има ограничен капацитет за примање мирисних сензација, те се после три различита мириса морају неутралисати претходни, а то се најбоље постиже тако што дубоко удахнемо мирис печених зрна кафе.

На том месту је готово сваки парфем деловао очаравајуће, а глас насмејане продавачице мамио попут гласова сирена. 

Не одолех, те понех са собом „Тајну пустиње“, мирис сандаловине и здружене мирисе нане, мирте и још неких мени незнаних састојака. Добих уз плишано паковање краљевскоплаве боје (јер, кажу, нестало им је црвених) и четири лепе бочице, како бих из оригиналних бочица могла да сипам у њих и некоме поклоним ту драгоцену течност.

На излазу из „Ramses perfumes palace- а сликах се поред једне статуе фараона, за успомену, још једну у низу, али овога пута овијену тајанственим мирисима тог поднебља.    

И само спремање парфема налик је на тајанствени ритуал који захтева много вештине пре него што коначни производ доспе до наше коже. У почетку су се спаљивали тамјан, разне мирисне траве и смоле како би се створио мирис који узноси чула приликом верских ритуала.

О томе сведочи и етимологија, јер реч парфем дугујемо латинском изразу„per fumum“, што значи „кроз дим“. 

Дакле, како то наш народ мудро каже: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја“ (и парфема не наужива).;-)

Виолета Милићевић 


[1] Каркаде – чај од хибискуса, традиционални чај добродошлице у Египту

[2] У једном миту о настанку светаистиче се да је цвет лотоса био прво што је човек извукао из реке НунУправо је ова мирисна нота била омиљена лепој Нефертити.(Извор: интернет)


Powered by blog.rs