Trun smo i tren

Момо о очекивању чуда

Сентиментално васпитање — Аутор trunsmoitren @ 21:40

http://www.dodaj.rs/f/21/zl/2E8saFeG/alisa628.jpg

(Слика са интернета) 

Стално се надам да ће се догодити чудо.

Сваког јутра будим се са осећањем да ће се догодити нешто невероватно лепо. Обично се и догоди. И када се не догоди, добро је да се то чека.

Ја сам господар свог чуда: лепо чудо о којем говорим зависи искључиво од мене. Оно се дешава на платнима на којима сликам. Када сте у тој причи, чуда су увек могућа.

Када станете пред празно платно, са четком и бојама поред себе, имате исте шансе какве је имао Тицијан, Моне, било ко. То је увек један квадрат белог платна и иста четка у руци.

Онда чекам да се догоди чудо, да се боје распореде на одређени начин који ће открити лепоту и суштину мог бивствовања на свету, који ће сведочити о неком обојеном тренутку мог живота и када мене више не буде, са зида нечије собе, не мора са музејског зида по сваку цену.

Ако направите чудо, оно ће увек бити чудо.

Ако ме питате да ли сам успео у том чуду, рећи ћу вам да, наравно, нисам. Али лепо га је очекивати.

 Момо Капор

(Национална ревија, бр.19)


Powered by blog.rs