Trun smo i tren

Нисам ни слутила да ћу имати прилику да, без роњења, посматрам како рак обедује. 

Журно, али и са невероватном слашћу, прождирао је своју жртву, све док је није појео целу.

Журно се и окренуо, као злочинац после почињеног злочина, и вратио се у дубине Црвеног мора. 

Нисам га задржавала. 

У мојим рукама остао је отворени оклоп једне крхке, прелепе шкољке...и овај снимак...