Trun smo i tren

26 СÐ, 2012

Град са Лавом у Имену (3)

Процес — Аутор trunsmoitren @ 09:54

bratisl-spomenik 

Никад ме ништа није вукло у Словачку, иако признајем да ме је оно „слов“ у њеном имену мало голицало, јер упућује на неке јаке речи  као што су : словити, благословити, празнословити, насловити, а то свакако опет указује на потребу за (до)говором, одувек присутном у људима.

Словачка је створена 1. јануара 1993. године, када су се састали тадашњи чехословачки председник, Вацлав Хавел, и још неки политичари  и споразумно, без ратова, договорили се о разлазу: 1/3 територије Чехословачке припала је Словачкој, а 2/3 Чешкој. И мирна Бачка!И тачка.:-)

Овом земљом доминирају равнице, иако су на истоку Карпати који се настављају у Ниске и Високе Татре, познате по развијеном зимском туризму.

Подаци говоре и да је 41% словачке територије под шумама, што указује на јаку дрвну индустрију.

Становништво је углавном младо, природни прираштај се увећава (за разлику од ситуације у Мађарској и код нас), а захваљујући високом степену образовања и солидној економској основи, ова земља је једна од земаља са добрим изгледима у Европској унији, чији је члан од 2004. године.

Братислава, највећи град у Словачкој, једини је главни град на свету који се налази нa тромеђи држава: Аустрије, Мађарске и Словачке.

До 1919. године, када је тако названа, Братислава је неколико пута мењала име. Старо име је Пожари, Прешпорок (Пресбурн), као и Претислав , мађарски Poszony, у латинским изворима Bosonium i Posonium, иако се први пут у аналима спомиње 907. године као Brezalauspurch, што, кажу, потиче од имена једног словенског владара. На српском се некада звала Пожун.

Историја тврди да су на простору данашње Братиславе најпре живела келтска племена. После су дошли Римљани, Германи, па Словени, у седмом веку, кад су основали Велику Моравску, нама познату из мисије солунске  браће, Ћирила и Методија, који су у тим крајевима проповедали хришћанство на словенском језику, заснованом на говору македонских Словена из околине Солуна.

Историјски извори говоре да је крајем деветог века у близини данашњег дворца постојало словенско утврђење са великом црквом и гробљем.

Дакле, историја је на овим просторима била врло бурна, нарочито од X-XXI века. У петнаестом веку настало је прво утврђење на брду, а после и град.

По једној легенди, владари и витезови нису могли да одлуче како да изгледа утврђење, а у једном тренутку неко од њих је ударио једну столицу која се окренула тако да су јој све четири ноге биле увис, те су то схватили као знак, и саградили утврђење које подсећа на такву столицу, са своје четири куле које га надвисују. 

Братислава је најпре била у саставу Аустроугарске монархије (од 1563 до 1746. била је престоница  Угарске). После битке на Мохачу, 1526. године, када су Турци потукли Угаре, угарска круна се налазила на територији данашње Словачке, и многи угарски краљеви крунисани су у цркви Светог Мартина (десет краљева, осам њихових жена, краљица, и једна краљица - владарка, Марија Терезија, ујединитељка Хабзбуршке монархије, 1741. године), јер је од 1536. године Братислава била престоница целог царства.

http://www.dodaj.rs/f/2h/j5/yDuouaK/crkva-sv-martina.jpg

(Црква Светог Мартина у Братислави) 

У овој цркви, код олтара, налази се један сребрни ковчег где су похрањени посмртни остаци александријског патријарха светог Јована Елемозинског, као и остаци Емериха фон Естерхазија, естергомског архиепископа.

Црква Светог Мартина је место на коме су се одвијали неки важни музички догађаји: године 1834. овде је изведен Моцартов Реквијем, а 1835. Бетовенова Missa solemnis.Франц Лист је1840. године ту дириговао оркестром, а 1884. године излазио је на бис са својом Мисом компонованом за церемонију крунисања.

Када је 1741. године Марија Терезија дошла у Пресбург да затражи војну помоћ од угарске властеле, сусрет завршио повицима:“Vitam et saguinem pro regina nostra!” (Живот и крв за нашу краљицу)

http://www.dodaj.rs/f/3J/H1/coAXRk5/marija-terezija-u-pozunu.jpg

(Споменик Марији Терезији у Братислави) 

Први аустороугарски краљ крунисан је 1563. у Братислави, у Катедрали светог Мартина.Занимљиво је да се од 1765. године на врху звоника ове цркве, на платформи 2х2 м, налази позлаћена круна светог Стефана, тешка око триста килограма, за коју је утрошено око осам килограма злата.

У време Марије Терезије Братислава је доживела процват, јер је она обновила зидине тврђаве, увела обавезно школовање и многе друге реформе, али је Јосиф Други напустио ту тврђаву са својом свитом и преселио се у Будим, па у Беч, где је пренео и краљевску круну.

Братиславу није заобишао ни Наполеон. Наиме, 26. децембра 1805. године, после битке код Аустерлица (данас у Чешкој, у Славкову), закључен је Пресбуршки мир, у Сали огледала у Надбискупској палати .

Једна од париских улица, недалеко од Јелисејских поља, названа је и Пресбуршка улица (Rue de Presburg). 

Међутим, Французи нису мировали нити су испоштовали договор о миру – вратили су се 1809. године, запалили град и освојили га.

http://www.dodaj.rs/f/p/nG/67vWExz/presburski-mirres.jpg 

(Пресбуршки мир, Братислава, Надбискупски двор) 

Године 1919, када је град добио садашње име, припојен је новоствореној Чехословачкој држави.

У Википедији пише и ово:„ За време рата Братиславу су бомбардовали савезници, окупирали Немци1944, и на крају ослободили Совјети, 4. априла 1945. године.“ .

Падом комунистичког режима,1989. године, ова земља је ослобођена својих ослободилаца, а Братислава је од 1993. постала престоница Словачке. 


Коментари

  1. Видиш како смо сличних историја, па се са Словацима лако сложимо и договоримо.

    Аутор pricalica — 01 ÐÐ 2012, 11:07

  2. Има нешто и у пореклу а има и у следу догађаја.
    У прааву си, Причалице. Лакше је кад постоје додирне тачке.

    Аутор trunsmoitren — 01 ÐÐ 2012, 19:45


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs