Trun smo i tren

08 СÐ, 2012

Откривање Тутанкамонове гробнице (8.део)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 17:40

 Тутанкамон

Тутанкамонова златна маска (Каиро, музеј)
(Слика са интернета) 

„Када су Картер и Карнавон најзад ушли у прву гробну комору, обузело их је дубоко узбуђење, јер је протекло преко три хиљаде година откад је ту последњи пут ступила људска нога. Оно што су угледали потпуно их је ошамутило. 

Соба је без икаквог реда била претрпана безбројним предметима изузетне лепоте. Чим су им се очи привикле на тај хаос, почели су да разликују редом оне веће примерке.

Поред зида су стајала три позлаћена кревета, чије је оквире резбар украсио обличјима спљоштених животиња с главама лава,  краве или фантастичних створова који су подсећали на нилске коње или крокодиле.Поред зидова лежала је гомила растављених делова четирију ратних двоколица, потпуно окованих златним лимом и украшених украсним фигуралним орнаментима.  Чак и точкови и осовине имали су златне окове.

Највећи утисак оставиле су ипак две фигуре природне величине, које су стајале као на стражи са обеју страна зазиданог улаза. Дрвене појаве, најочевидније Тутанкамонови ликови, држале су у рукама дуге штапове и биле обучене у ланено одело, златне кецеље и златне сандале. На челу су имале знак краљевског достојанства: змију исковануод тешког злата.  Узвишене,  несхватљиве у својој отуђености,  те су појаве будиле немир и сујеверно поштовање.

У једном од бочних зидова Картер је открио још један скривени улаз.  Кад су га отворили,  ушли су у цешто мању комору,  такође испуњену најразличитијим предметима.  Лежали су у таквом нереду да се чинило да их је разбацао неки земљотрес.  Несумњиво су ту некад продрли пљачкаши,  но ипак су били уплашени или ухваћени на делу.

Само набрајање нађених уметничких дела испунило би целу књигу: довољно је казати да је начињена листа бројала чак седамсто јединица. Стога се ограничимо на кратки опис највреднијих налаза.

Пре свега, налазио се тамо велики број најразноврснијих шкриња, мајсторски израђених од злата,  сребра,  слоноваче, алабастeра, као и од абоносовог и кедровог дрвета.  То су прави бисери златарске и резбарске уметности, богато украшени инкрустацијама, интарзијама и сликама које представљају ловачке и даталистичке сцене. Те шкриње садржале су краљевеку одећу извезену златом и опшивену перлама, златне сандале,  дијадеме, украсне лукове, стреле и тобоце, свештеничку одећу од леопардове коже обрубљену златним и сребрним розетама, и мноштво других предмета.

Неизмерну вредност представљали су уз то пехари од алабастера, злата, бронзе, вазе у којима је била храна као, на пример, печене патке, као и свећњаци од злата и бронзе, у којима су се још налазили стењци од плетених ланених влакана.  Били су тамо кревети од абоносовине, позлаћени балдахини, капелице са статуетама од ливеног злата, скарабеји инкрустирани бојеном глазуром, безбројна количина накита од злата и фајанса, краљевско жезло од масивног злата обложено камењем лазурита.

Посебну пажњу заслужују многобројне раскошне столице и хоклице на склапање, које представљају права ремек-дела дуборезачког заната, украшене златом, слоновачом и шареним вулканским стаклом, са седиштима од коже с мајсторски утиснутим шарама. Међу тим столицама блистао је раскошношћу Тутанкамонов престо, инкрустиран одозго до доле златом, сребром, вулканским стаклом, фајансом и полудрагим камењем. Стајао је на лављим ногама, а приручје је имао извајано у облику крилате змије.

Засењујуће, ваљда најизворније дело египатске уметности које је икад нађено, јесте ослонац престола.  Видимо на њему у злату утиснуту престону дворану са стубовима обавијеним гирландама. На светлости сунчевих зрака који упадају кроз отвор на таваници, Тутанкамон седи слободно и природно на престолу покривеном јастуцима, ослањајући се једном руком о приручје. Пред њим стоји краљица девичанског изгледа и маже супруга уљаним мирисима. То је сцена израђена техником инкрустације, која игра суптилном гамом боја. Тела супружника израђена су од ружичасто-риђе глазуре, украс главе од фајанса боје топлог тиркиза, а одећа од сребра које се од старости превукло племенитом, пригаслом патином.  Краљевски накит блиста од злата или се прелива различитим тоновима бојеног фајанса.

Картер је био свестан колики га је огроман, одговоран рад чекао да би се обезбедило ово баснословно благо.  Поједине предмете ваљало је најпре фотографисати, прецртати и измерити на месту, испитати њихову издржљивост на додир, изнети с највећом пажњом из гробнице, упаковати и пренети у лабораторију у Каиру да би одмах били подвргнути неодложним хемијским конзерваторским поступцима. Морао је да има поред себе читав штаб научника, египтолога, историчара уметности, хемичара, огромну количину сандука, хемикалија,  аутомобила и материјала за паковање. Стога је гробницу затворио и отпутовао у Каиро да организације лабораторију и изабере сараднике за овај велики задатак.

Међутим, вест о открићу муњевито се проширила по свету. Штампа је бучним насловима саопштавала о проналаску Тутанкамонова гроба, распредајући о томе сензационалне домисли и маштарије. У Долину краљева су као скакавци долетели туристи, репортери и археолози који су за Картера постали права напаст.

Радови на пражњењу предсобља и побочне собе трајали су преко седам недеља. Срећом, за време пресељења ниједан предмет није оштећен, што Картер с поносом у извештајима подвлачи као заслугу својих сарадника и арапских радника.

Најзад је дошло на ред да се отвори главна крипта, која је крила највећу тајну гробнице.  На тај велики тренутак Картер је позвао најистакнутије научнике из целог света и представнике египатске владе.  Док су они у свечаном расположењу седели на столицама, размештеним дуж зидова предсобља, Картер је лично приступио отварању зазиданог улаза.

Када се на улазној прегради указао први отвор, присутне је обузело велико чуђење. На раздаљини мањој од метра заблистао је позлаћени зид, покривен рељефним орнаментом и украсима од плавог фајанса.

После извесног времена отворен је улаз, и тајна овог баснословног зида је објашњена. Била је то огромна шкриња, налик на параван с кровом, и у њој се крио фараонов саркофаг. Картер је опрезно ушао у комору. Показало се да је шкриња толико велика да је између ње и стеновитог зида крипте остао само узак пролаз, кроз који је с тешкоћом могао да се провуче, утолико пре што су тамо били најразличитији погребни поклони:  жбанови(?) за вино,  свећњаци,  вазе,  пехари од алабастра и друго ритуално посуђе. Зидови коморе били су покривени фигуралним сликама и хијероглифима. На једној страни шкриње налазила су се двокрилна врата, незапечаћена и затворена засуном од абоносовог дрвета. Картер их је отворио и загледао унутра. Показало се да је унутра стајала друга, слична шкриња. Њена врата била су снабдевена краљевским печатом, чему се Картер неизмерно обрадовао, јер је то значило јемство да пљачкаши нису оштетили краљев саркофаг.  Значи,  од двадесет и осам фараона сахрањених у Долини краљева једино је Тутанкамонов гроб остао нетакнут током више од тридесет и три столећа. 

Картер је поново притворио врата и разгледао уски ходник. У једном зиду приметио је зазидан улаз у другу собу. Кад је прекорачио праг, уверио се да је то ризница, дупке испуњена веома вредним споменицима културе. На супротној страни била је дрвена капелица, сва окована златним лимом и украшена златним светим змијама. Окруживале су је четири богиње-чуварке, са заштитнички раширеним рукама,  као да бране светињу од уљеза. Њихова лица била су природно жива, пуна саосећања и нежности. Капелица је - како се уверио - служила за чување срца, мозга и утробе покојног краља, извађених за време балсамовања тела.  На позлаћеној лектици снабдевеној салинцима(*) лежао је, као погружен у сан,  бог-шакал Анубис, обучен у рухо од ланене тканине.  Поред зидова стајало је мноштво шкриња од слоноваче, алабастера и дрвета, инкрустираних златом и плавим фајансом. У њима је, сем многих предмета за свакодневну употребу, било и неколико статуета од чистог злата, које су представљале Тутанкамона; била је ту и лепеза од паунових пера,  зачудо добро очувана. У комори су биле још једне двоколице и низ модела једрењака. Насупрот осталим собама, овде није било никаквих трагова пљачке: предмети су стајали на истим местима на којима су их оставили египатски свештеници за време погребних свечаности. Тек после дугих припремних радова приступило се отварању златних гробних шкриња. Одваливши краљевски печат,  Картер је отворио прва и друга двокрилна врата.  И ту га је чекало ново изненађење: унутра су се криле још две друге, мање шкриње, не мање лепе од двеју претходних. Отворивши их редом, стајао је најзад пред краљевским саркофагом,  испуњен дубоким узбуђењем и дивљењем. Саркофаг, исклесан од жутог кварцита, почивао је на дебелој плочи од алабастера и био покривен капком од руменог гранита. На четири угла виделе су се извајане богиње са заштитнички раширеним рукама и крилима.

 
(Слика са интернета)

Пре отварања саркофага требало је уклонити четири шкриње-паравана.  То им је одузело готово три месеца,  јер су се шкриње састојале од осамдесет тешких и ломљивих делова, спојених кукама и жљебовима. Да би их могао изнети из гробнице, Картер је морао разрушити цео зид који је делио главну крипту од предсобља. Том приликом откривени су ваљда најстарији трагови фушерског рада у историји човечанства.  Иако су поједини делови били нумерисани, египатски радници су их саставили погрешним редом, тако да нису ваљано приањали једни уз друге. Уз то су на неколико места оштетили позлату и орнамент, а поред саркофага су оставили гомилу шушки и комадића дрвета.

Тешка плоча саркофага дигнута је помоћу ужади и чекрка. Мртвачки ковчег је почивао под покровом од ланеног платна,  које је од старости добило боју мрке рђе.  Чим је скинут,  показао се заиста засењујући призор.  Мртвачки ковчег,  извајан у облику мумије, био је дрвен и обложен златним листићима, док је Тутанкамонову главу и руке древни уметник исковао од дебелог, златног лима. Спокојна лепота главе, загонетно лице пуно замишљености, очи од вулканског стакла и обрве и очни капци од глазуре тиркизне боје стварали су жив и дубоко дирљив утисак.  На челу је мозаиком боја светлео краљевски грб - змија и суп -  који симболизују Доњи и Горњи Египат.

Картерову пажњу привукла је ипак наизглед ситна појединост. „Оно ипак", пише у успоменама, „што је сред тог засењујућег богатства стварало најјачи утисак, био је венчић од пољског цвећа, који је на ковчег ставила млада удовица; при погледу на тај венчић човеку се срце цепало. Сав краљевски блесак, сва краљевска наочитост, бледели су поред ове скромне увеле прегршти цвећа, које је још сачувало трагове својих некадашњих свежих боја. Оно нас је неодољиво речито подсећало на то како су миленијуми само ништаван тренутак."

После уклањања капка показао се други ковчег који је фараона приказивао у лику бога Озириса. Бокови ковчега просто су вређали очи позлатама и украсима од лазурита и тиркизне глазуре. Било је то дело чудесне резбарске и златарске уметности, дело од непроцењиве уметничке вредности.

Највеће откриће чекало је Картера тек при отварању другог поклопца. Под њим се крио и трећи ковчег у људском облику, цео израђен од дебелог златног лима и тако тежак да је осам радника једва успело да га дигне. Сам метал употребљен за његову израду представљао је колосалну вредност. Ковчег су украшавали полудраги камени, а фараонов лик био је окићен огрлицом од жутих,  плавих и златних зрнаца. Није тешко замислити какво се благо морало крити у осталим краљевским гробовима, ако је овако снабдевен млади фараон који није стекао велики значај. Мумија која је почивала у ковчегу била је угљенисана и обливена неком ароматичном масом која је подсећала на смолу. Али главу и рамена мумије покривала је златна маска која је приказивала тужни и замишљени лик младог фараона. Руке, такође извајане од златне руде, биле су скрштене на грудима. Кад је уклоњена маска и развијени завоји,  показало се право лице мумије. И тада је постало јасно да су све маске, статуе и слике нађене у гробници показивале несумњиву сличност с фараоновим ликом, што сведочи о томе колико су се египатски уметници трудили да реалистички израде лик умрлог краља.

Анатомист доктор Дери одмах је приступио прегледу краљевских телесних остатака.  Током одвијања завоја нађено је у појединим слојевима сто четрдесет и три предмета неоцењиве уметничке вредности: дија деме, бодежи, амајлије,  огрлице, нарамници и прстени. Прсти ногу и руку почивали су у златним тобоцима, на којима су сечивом обележени нокти. Највеће узбуђење побудила су ипак два железна предмета, наиме, бодеж и узглавље, јер су они представљали најстарији доказ да је у Египту употребљавано железо. Доктор Дери утврдио је да је Тутанкамон умро у осамнаестој или деветнаестој години, но није ипак могао да утврди узрок његове преране смрти."


(Картеров проналазак, Из књиге Зенона Косидовског "Кад је сунце било Бог") 


Коментари

  1. Ево још једног документарца, једног његовог дела, мада препоручујем цео филм, као и други део, о Анубису, који је у масонерији симбол за Сиријус.
    http://www.youtube.com/watch?v=2DdHhgYlCbk

    http://vimeo.com/35314757

    Сасвим је извесно да Запад никад није отишао из Египта.

    Аутор pricalica — 10 СР2012, 13:31

  2. Причалице, нисам стигла да погледам овај филм, али ћу га погледати свакако јер знам да ти ништа не препоручујеш без разлога.
    Иначе, све што има везе са веровањима, митовима и животом старих Египћана - за мене је само занимљива прича. Сматрам скрнављењем сваки покушај имитације или преузимања њиховог модела живљења, веровања, мишљења...
    Једноставно, време у коме су они живели имало је своја правила, своја веровања, своју лепоту, и то треба тако да остане, а то што Запад узима одакле стигне и шта стигне како би величао свог бога оличеног у гомилању капитала - то је већ нешто друго и то ме неће учинити његовим обожаваоцем.:-)

    Аутор trunsmoitren — 12 СР2012, 10:52


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs