Trun smo i tren

16 СÐ, 2012

Нил и ја (10. део)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 10:52
Каиро, Нил

Није нам се десила љубав.

Можда зато што превише волим Дунав и Саву, па чак и Млаву која нечујно тече недалеко од мог прозора у граду мог детињства и ране младости, или зато што сам претходно видела и Арно и Сену, а Неву заволела онако како се могу волети само истинска чуда на овом свету, тек – вратила сам се из Египта а да се нисам заљубила у Нил.

Нису помогле приче о његовој моћи да земљу учини плодном кад тропске кише натопе абисинске горе па се он излије из корита и од августа до октобра претвори у језеро све чега се дотакне, а после повлачења у своје корито омогући ново бујање природе.

Нису помогле ни приче о његовом 6 400 км дугом току, као ни безбројне химне спеване у његову част или пак слике на којима је приказан као божанство.

Ни Херодотова мисао да је Египат дар реке ништа није променила, као ни Дучићев став да је Нил најлепша и најмирнија река на свету, да ништа величанственије не пролази по земљи и да је све друго спрам њега делимично, сићушно, смртно, илузорно.

Заправо, можда је време које смо имали на располагању било прекратко, као и брза,  получасовна вожња бродићем захваљујући којој смо могли да видимо део Каира из друге перспективе, управо са те реке.

Можда је и доба дана било превише банално и неромантично, јер је и сумрак био далеко, а камоли ноћ.

Можда је требало да стигнем до Мемфиса и да поверујем Дуки да је тамо све другачије[1].

Било како било,  ако се сретнемо поново, можда ће се нешто и променити.

До тада ћемо Нил и ја, свако у свом кориту, жуборити, роморити, шкргутати, цвркутати, брујати или шапутати одвојено.

Виолета Милићевић 


[1] „У Мемфису је чаробно и пуно живота брујање Нила у грању палминих шума, као фанфаре издалека, а који иначе доле поред обале,на неколико корачаја, тече потпуно нечујан. Уосталом, ја сам овај Нил, који нигде не пушта гласа од себе, чуо свугде у Египту, где год сам изнад себе имао макар једну палмину лепезу, или једну тамну гранчицу сикоморе. Значи да Нил истпвремено тече и у ваздуху као музика, докле по земљи тече као светлост.“(Ј. Дучић, Градови и химере)


Коментари

  1. Не може се волети све. Свако тражи спрам себе. А још ако се љубав већ десила, тешко ју је другом газити. :)

    Аутор pricalica — 19 СР2012, 02:17

  2. Тако је, Причалице. Не може све истом снагом.
    Немам шта више ни да додам ни да одузмем твом коментару јер си све рекла.:-)

    Аутор trunsmoitren — 23 СР2012, 16:15


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs