Trun smo i tren

29 СÐ, 2012

Братислава: писмо, глава, круне и НЛО (5)

Процес — Аутор trunsmoitren @ 10:28

http://www.dodaj.rs/f/3X/YY/KARh3De/paparacor.jpg 

Лево од Главног трга на коме се налази бронзани француски војник, налази се и натпис са именом Људевита Штура.

За словачку књижевност, а посебно писменост, Људевит Штур је оно што је за нашу књижевност Вук Караџић, с тим што је поље Вуковог деловања било много шире, али по питању увођења народног језика у књижевност – сличност ова два културна прегаоца из времена романтизма је очигледна.

http://www.dodaj.rs/f/3F/aK/3HLdW4xv/ljstur.jpg

Људевит Штур, филолог, окупио је око себе бројне културне посленике који су били носиоци националног препорода, и који су поставили основе савременог словачког књижевног језика, утемељеног на средњословачком дијалекту.

Штур je написао 1846. године Граматику словачког језика и бројне филолошке расправе из словакистике.

Скренемо ли поглед са тог натписа, угледаћемо испред себе мноштво круница боје злата утиснутих у камене плоче. Те крунице показују пут којим је некада пролазила поворка која је пратила управо крунисаног владара.

Први угарски краљ крунисан у Братислави, тадашњем Пресбургу, био је Максимилијан Други, 1563.

Крунисане главе имале су величанствене и свечане церемоније приликом крунисања. Том чину претходили су витешки турнири на коњу или борбе на Дунаву, позоришне представе и уличне забаве за широке народне масе.

После церемоније, краљ је пролазио градом  све до Главног трга и фрањевачке цркве, где су га дочекивали војници на коњима. Након тога краљ је на коњу јахао до порте катедрале светог Мартина, где је полагао заклетву. Затим је одлазио до Дунава, где се, попевши се на узвишицу и подигавши мач на све четири стране света, заклињао да ће бранити земљу од непријатеља. Тиме се завршавао званични и почињао је свечани део.

http://www.dodaj.rs/f/3r/nh/2OnQeimz/krunice.jpg

Трагове тог свечаног дела могу пратити и данашњи посетиоци уколико следе крунице посејане по пешачкој зони.

Традиција се одржава и данас, једном годишње, увек прве суботе у септембру, и хиљаде људи из разних делова света присуствује тим бајковитим призорима који евоцирају  историју, витешке игре и борбе, крунисање.

Видели смо и Михаљску брану (капију), која подсећа на Прашну брану у Прагу, кроз коју путник намерник може ући у град са било које стране света долазио. Приликом крунисања, краљеви су најпре пролазили кроз Црну капију, затим ишли у катедралу светог Мартина на крунисање, а онда долазили до Михаљске бране, како би се руковали са бискупом.

http://www.dodaj.rs/f/2f/TX/16W1WmkD/mihalska-brana-r.jpg

У центру града налазе се још неки објекти које треба видети, као што је Надбискупска  (примацијална) палата, испред које се налази статуа светог Георгија који убива аждаху (волим да користим те архаичне облике, кад год се помене тај светац и његов подвиг).

Данашњи изглед добила је 1871. године.На њеној фасади може се видети 150 кг тежак гвоздени бискупски шешир .

То је данас палата у којој обитава градоначелник Братиславе.

Њена унутрашњост грађена је по узору на „Дворану огледала“ у Версају, у којој је потписан чувени Пресбуршки мир (о коме сам писала).У њој се налази и збирка ретких енглеских гоблена из 17. века.Ту су некада наступали Моцарт, Бетовен, Барток и Лист.

svgeorgije

Занимљива је и прича везана за статуу Свете Елизабете, заручене када је имала четири године. Тај део приче подсетио ме је, наравно, на причу о нашој краљици Симониди, византијској принцези обећаној нашем краљу Милутину.

Наиме,  Елизабетин отац, Андрија Други Мађарски, обећао ју је Лудвигу Четвртом 1211. године. Четворогодишња Елизабета однета је у дворац у Вартбургу, где је обављено венчање 1221.Међутим, пошто је радно остала удовица, одлучила је да напусти дворац и да посвети свој живот сиромашнима и болеснима, због чега је проглашена 1235. године светицом.

Ван тог градског језгра налазе се још и Грасалковића палата, садашње седиште председника Словачке. Испред се налази велика земаљска кугла.Тај гроф, Антон Грасалковић је такође био „зверка“, саветник Марије Терезије, један од најмоћнијих људи тог времена.

У једној од тих соба је, кажу, чувени Јохан Волфганг фон Кемпелен, дворски механик и саветник, показао свој изум – справу за играње шаха, а говори се да је и сам Наполеон играо у Шенбруну тај шах.

На палати се налази и словачка застава, која има црвену позадину, а на њој, у дну, насликана три плава планинска врха, на које се надовезује двоструки бели крст. Када је председник у земљи, застава се вијори на врху палате, а када је ван земље – спуштена је. Нешто слично смо, после видели, и у Прагу.

http://www.dodaj.rs/f/1h/Cf/209a4OQ2/ufo-r.jpg

Атракција Братиславе је и Нови мост, на чијем је врху ресторан у облику НЛО –а, тј. летећег тањира. Порушено је око четрдесет кућа и велика пијаца да би се саградио мост који је заиста необична и ултра модерна креација.

Десно, преко пута, налази се Братиславски храд (тврђава), који смо посматрали само издалека, преко Дунава, као и НЛО, у који је свако од нас пожелео да уђе, али смо то оставили за следећи долазак, ако нас пут буде нанео опет тамо.

Вечност је пред нама, те је сасвим оправданa нада да ћемо једном попити кафу у НЛО – у, одакле се пружа, кажу, савршен поглед на лепоте Братиславе.

В. Милићевић 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs