Trun smo i tren

16 СÐ, 2012

Дозволите да вам се обратим :-)

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 11:08

путник 

( Слика са интернета) 

Блог је, званично, дневник који пишемо на интернету. Пошто је 21. век – век интернета, а интернет подразумева сталну комуникацију са светом, то је измишљен и блог како би свако ко има или бар жели нешто да каже (свима)  то и рекао.

Ја сам, међутим, блог замислила мало другачије – као виртуелни простор у који смештам оно што сама стварам или оно што су створили други, а део је мог начина мишљења, вољења, једном речју – света.

Дневнике сам писала у средњој школи и током студија, као и писма, и за тим више немам потребу, али нека мешавина тзв. читалачких дневника (где је избор из онога што смо прочитали и што нам се допало) и повремених сопствених записа – сасвим је прихватљива.

Нешто слично сам већ поседовала, и то много година, на сајту Леонардо, али је једног дана све нетрагом нестало па сам одлучила да нађем неки нови домен који ће постати мој виртуелни дом.

Највише захваљујући Причалици, тј. њеном избору (пошто је њен блог на овом домену, а ја њен блог обожавам), по принципу: „Ако је добро њој - биће сигурно добро и мени“, створих „Трун смо и трен“.

Истина, планирала сам да мој званични потпис буде моје пуно име и презиме, из простог разлога што стојим иза свега што овде поставим, али пошто се нисам баш најбоље снашла док сам укуцавала тражене ми податке – у потпису је остало „трунсмоитрен“, што ће, ако Бог да и срећа јуначка, бити назив збирке песама коју ћу једног лепог дана објавити, пошто сам до сада објавила само једну, 2005. године, а од тада сам написала много песама.

Као и сваки блог, и „Трун смо и трен“ има различите категорије. Већину сам пренела са бившег „Трга чуда“, а додаваћу и нове. 

Моја концепција блога састоји се у објављивању линкова ка музици коју волим, ка сликама које су ми занимљиве и у објављивању текстова које сматрам квалитетним и важним за сентиментално васпитање свакога од нас (мислим првенствено на туђе текстове). 

Но, мислим да ће највећи број објављених постова садржати ауторске текстове, моје, из простог разлога што је ово моја виртуелна кућица и окућница, моја ливада, моја земља и моје небо, и што је свет издаваштва свет који ми се не мили превише, тако да је блог Богом дан да се на њему нађе и оно што можда никада неће стићи до материјализације у виду штампане књиге.

За ове две недеље, колико блог постоји, поставила сам највише постова који се односе на Египат. То је зато што сам ту земљу посетила овог лета и што желим да испричам своју причу о њој (повремено се ослањајући и на друге изворе који се уклапају у оно што видех и осетих), како бих након тога испричала неке друге приче о местима и земљама које сам посетила (пошто има тога поприлично), а ујутру, у цик зоре, крећем на ново путовање – ка Златном граду, Берлинском зиду и још неким занимљивим местима, па ће бити још материјала.

Данас објавих десети наставак, а испланирала сам још шест које још нисам потпуно уобличила. Ваљда те приче чекају своје зрење. Нарочито ми се отима прича о једном писару, која је прилично захтевна, али се надам да ћу је ускоро уобличити. 

Зато данас додајем још неколико постова, пошто пет-шест дана неће бити нових садржаја, тако да путници намерници, уколико им се допадну коцкице мозаика који састављам и који чини мој свет, могу да се зауставе и предахну на овом месту, да  заиграју, запевају или путују са мном, како се коме свиди.:-) 

Остајте ми добро и здраво!


Коментари

  1. Тачно сам знао да ће овде да падне песма и игра :-)

    Морам да те замолим, кад си се запутила ка том зиду, да провериш да ли је пао или се још држи па да нас известиш. До мене су о томе стизале опречне информације :-)

    Срећан пут и свако добро.

    Аутор Јанакис — 16 СР2012, 17:23

  2. Пре или касније (пре ће бити касније;-), то би се свакако морало догодити, Јанакисе (то са песмом и игром):-)))
    Не бери бригу! Прићи ћу том зиду толико да ће, кад ја дунем и ватру сунем, одговор на твоје питање/захтев бити сасвим известан.
    И ја добијам опречне информације, тако да неко већ једном мора да каже бобу боб а попу поп, па како буде.;-)
    Хвала ти.
    У здрављу и весељу ми остајте овдје!:-)

    Аутор trunsmoitren — 16 СР2012, 17:34

  3. Има Ви Спорт-Били ташну са собом, тако да није искључено да од зида направи мост. Машем, радости! :)))

    Аутор pricalica — 21 СР2012, 18:26

  4. :-)))
    Знала сам да знаш каквом опремом располажем, Причалице.Шта ћу? МОрам!:-)
    А од зида није остало ич, тј. има неких ознака и местимично изрони по који метар бившег зида, али такав какав је - то више није зид, већ мали параван око кога може да трчи свако ко жели и да оде далеко у свет бели...
    Тужно је и занимљиво то што је један такав зид икада постојао у једном граду.
    Љубим, душице моја драга.

    Аутор trunsmoitren — 23 СР2012, 16:22

  5. Значи стигле информације из прве руке :) Куд то на време не чусмо... мада никад није касно. Види, види са каквом она опремом располаже :)морамо јавити Кинезима да ти забране обилазак њиховог зида :) а шаљемо те у Израел хахаха

    Аутор Јанакис — 25 СР2012, 18:34

  6. Јанакисе, јашта, стигле! У право време.
    Нема смисла да поричем оно што је истина. Срећом, Кина ми је (за сад) далеко па жутаћи нису у животној опасности од ја, а у Израел ми се још не иде - плачем и док гледам цртаће (нарочито онај о Симби)тако да нема опасности по светске зидове, бар не у догледно време.
    Но, кажу да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.;-)

    Аутор trunsmoitren — 25 СР2012, 22:24


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs